Kao i svaka mama imala sam problem da prvog sina naučim da sisa. Carskim rezom je došao na svet, a mleko posle 3 dana, sedela sam u hodniku na stolici i uvek je plakao ili je već bio nahranjen i sit.

Kad smo došli kuci, naravno ista priča je bila, imala sam mleka za dve bebe i ako u početku nije sisao. Iskreno po celi dan sam ležala i nudila sam ga da sisa. Dok nije ojačao i "preko noci" naučio. Da, da i ja sam bila u stresu kao i sve mame, i meni je sve bilo novo ali smo uspeli i dojila sam ga cele 2 godine ja koje se ponosna.

Sada i dalje dojim drugog sina koji nema još uvek 2 godine, ali već od njegovih godinu dana nailazim na svakodnevne kritike da je dete "veliko" da moje mleko "ne valja".

Najvažnije iz svega ovoga jeste da je dojenje pomoglo kada smo bili više pita u bolnici zbog operacije pupka, zatim kada je imao temperaturu, uvek je dojenje nešto vise od hrane.

Glavna uteha i povezanost sa majkom. Ponosna na 4 godine dojenja, i svega što smo dobili njime.