Zovem se Jelena, a moja devojčica, zenica oka moga se zove Vasilija. Rođena je 08.07.2020. Pošto mi je ona prvo dete nisam znala kako će sve teći nakon porođaja, nisam mogla ni da zamislim koliko ćemo se namučiti dok se ne uskladimo po pitanju dojenja.

U bolnici mi je jedna babica na dan kada smo izlazile preporučila da probam silikonsku bradavicu pošto Vasilija nikako nije mogla da uspostavi dojenje, a ja nisam znala kako da joj pomognem. Tako sam i uradila, na povratku kući suprug je kupio silikonske bradavice i onda kreće prava borba, tada je moje dete prvi put kući bilo podojeno.

Ali onda kreću prave muke jer sam dobila jake bolove prilikom dojenja, pojavile su mi se ragade, svaki put kada je trebalo da podojim dete to su bili nesnosni bolovi ali nisam želela ni u jednom trenutku da odustanem od dojenja i ako je za mene to bila prava muka.

Bila sam uporna i istrajna, tako da je vremenom sve došlo na svoje. Uspostavile smo sistem dojenja, silikonske bradavice smo koristile prva tri meseca nakon čega smo počele bez njih da se dojimo.

To mi je bio najlepši dan u životu, kada sam uspela svoje dete da podojim bez ikakve pomoći. Nije lako uopše dojiti, ima žena ali za žene koje prvi put rađaju to može biti veliki izazov, ali iz mog iskustva samo upornost i istrajnost sve muke rešavaju.

Pošto nam stiže još jedna seka, iskustvo koje sam imala sa Vasilijom će mi u mnogome pomoći u daljem razvoju materinstva.

Po meni je dojenje neprocenjiv osećaj zbližavanja majke i bebe.