Ringeraja.rs koristi "kolačiće" u cilju pružanja boljeg korisničkog iskustva, praćenja posećenosti i prikaza oglasa. Postavke prihvatanja kolačića podesite u vašem internet pretraživaču.
Ringeraja.rs je specijalizovani portal, namenjen budućim roditeljima, trudnicama i roditeljima predškolske dece.
Copyright 2008-2024
Danu media d.o.o. Beograd
|
Ljubav, vera i nada Autor: Danijela Milutinović | 21.5.2022
Još dok si u stomaku bila moje nemirno majmunče, nadala sam se da ćemo nas dve uspeti... Još u šestom mesecu trudnoće dok mi se prvo mleko cedilo iz grudi, verovala sam da ćemo nas dve uspeti... 
Foto: Freepik.com
I uspele smo! Pet sati nakon operacije bile smo spremne - ja već svesna i smirena, ti ušuškana u ćebence i mekana. Najlepši dodir na svetu, tvoj topli obraz i usnice na mojim grudima, blago golicanje jezikom, leptirići od sreće i suze radosnice. Stvarno smo uspele nas dve...
Od tad je prošlo 14,5 meseci... Bilo je svega: i dobrih i loših dana, i više mleka i manje mleka, i smeha i suza, i štipkanja i ugriza, i golicanja i grebanja, i smirenosti i nervoze, i nespavanja zbog noćnih podoja, i raznih promena u ishrani, i virusa i lekova... Ali nismo odustale ni ti, ni ja... I kad me sačekaš po povratku s' posla sa rečima "mama... mmmm... njam", raširiš ruke i legneš mi na grudi, znam da je vredelo truda i da ćemo još neko vreme uživati u našim maženjima... Sve dok nas dve ne odlučimo da je bilo dovoljno... A do tada te mama voli najviše na svetu, čak i kad viče na tebe da joj ne čupkaš mladeže na stomaku... 💞🙈🙉🙊💞 Dopada ti se priča? Klikni “Like” i dodaj svoj komentar na priču: |
