Približavaš me svom toplom telu, toplo je, ovde mi je najudobnije. Tu se osećam najsigurnije. Pomažeš mi da se oboje snadjemo u ovim novim ulogama, koje nam je život pružio, tebi ponovo, meni prvi put.

Usnama polako uzimam svaki gutljaj mleka, što me svakog dana sve više i više jača. Sedimo na fotelji, u kojoj često zaspis kad me držiš u svom naručju. Napolju se smenjuju dan i noć, vreme prolazi, već sada mogu svojim rukicama da dodirujem tvoje umorno lice, počinjem da jedem i stojići, dovoljno je samo da ti pridjem i sam podignem tvoju majicu, i mleko je tu.

Još jedan minut mama, znam da sam već dovoljno veliki, ali nedostajaće nam oboma ovo, vreme će proći i ja ću zaboraviti kako nam je lepo bilo. Još samo minut, mama...