Rodio se Dušan! I posle dva dana i bezuspešnih pokušaja podoja u bolnici (uvek su mi ga davali nahranjenog), pojavila se infekcija. Dva dana je bio na intenzivnoj nezi, potom je dobio žuticu
Ostao jje sve ukupno 10 dana u bolnici, dok su mene poslali kući nakon 5 dana.

Odlazila sam 2 puta dnevno do bolnice, ujutru i popodne da pokušam da ga dojim. Ujutru sam uvek kasnila, Beograd i njegove saobraćajne gužve. Pa bi većinom spavao u mojim rukama tih sat vremena. Ali, popodne nam je i uspevalo.

Napokon je bio pušten kući, ali uz dojenje je moralo i adaptirano mleko iz razloga što nije bio sa mnom tih prvih dana. Do njegovog trećeg meseca smo bili na kombinovanom režimu ishrane.

Ali, uz dosta truda, i upornosti uspeli smo da potpuno odstranimo adaptiranu formulu iz ishrane.
Mnogo je bilo lakše, i lepše. Mogli smo svuda da idemo, i uvek bi imao šta da pojede. Nismo se skrivali kada je bilo vreme za hranjenje. Bebac je bio srećan i sikio je. Izdržali smo do 18 tog meseca. Nakon toga je sam prestao.

Ali to je bilo jedno dugo i prelepo putovanje za oboje. Puno divnih trenutaka, otkrivanja, uspomena koje su samo naše!