I tako 25.10.2022. godine, došlo je to maleno biće, mislim da se svaka mama zaljubi na prvi pogled, i ta ljubav traje zauvek. Nego da se vratim priči, tog 25-og, rodila sam divnog dječaka, premestili su nas u sobu, bebac je bio pored mene. Nisam imala izvučene bradavice da bih dojila bebu, pa su mi sestre donosile Humanu (hrana za bebe). Nisam bila zadovoljna, osjećala sam da mi mlijeko nadolazi, ali i došla na ideju da probam sa silikonskim bradavicama...i tako dođe sestra u sobu, ja joj kažem hoću da dojim bebu preko silikonske bradavice, ona mi odgovara - dobro, lezite vi, okrenite se na bok, bebu privucite i to je to.
Ja uradih kako je sestra rekla, međutim bebac neće, on krene da povuče, bradavica silikonska padne, probaj ponovo, neće, ponovo neće, zovi sestru da mi pomogne,ono jos gore. Sestra na to - ništa gospođo mama, donosićemo vam Humanu, ja ponovo nisam bila zadovoljna sa tom mlečnom formulom. Uveče bebac je plakao, bio je gladan,,ja ustanem i uzmem bebu kod mene, sjednem i stavim onu silikonsku bradavicu i privučem bebca i on poče da sisa.

Toliko emocija, toliko suza radosnica, toliko neopisivog osjećaja koji traje i danas, isto tako uz silikonske bradavice. Vjjerujte plakala sam od sreće, evo i sad dok ovo pišem i bebac leži pored mene...neopisiva sreća je jedne mame da doji svoje dijete.

Ja dvoje starije djece nisam bila u mogućnosti dojiti, tako da je ovo sada za mene neopisivo..nije mi teško buditi se svakih 2h ili 3h, nije mi teško nositi silikonske bradavice svuda sa nama i apsolutno nije me briga hoće li me ko vidjeti da stavljam silikonsku bradavicu i dojim bebu ,jer sa zadovoljstvom ću to uraditi bilo gde...