Posle prve uspešne vantelesne na svet je došla naša ćerka Mitra, na Mitrovdan smo imali vantelesnu. Mala gladna CVRČKA je tako lepo i halapljivo prihvatila dojenje, bila sam presrećna, ali bol u prvih 10 dana je bila neverovatna. Nisam se predavala. Sećam se da sam metalnu kolevku pored mog bolničkog kreveta toliko prva 2,3 dana stezala, bojala sam se da je ne polomim, ali svom detetu da uskratim mleko, koje sam Bogu hvala imala, nikako nisam htela. Mama me je na telefonu tešila da to traje kratko i kada bol prodje, lepšeg osećaja nije bilo. ❤️

I tako smo mi samo dojili bez dohrane do punih 13 meseci. Počela čvrstu hranu tek sam 5,5 m. Napredovala je naša zlatna mrvica, a mi uživali gledajući je kako je sita i bezbeižna. 🤫 Srce puno!

Najteže je bilo prestati dojiti moju lepoticu, ali mleko polako gubilo ma kvalitetu, ona noću postajala gladna, nismo hteli više da je mučimo. Prešli na flašicu, koju je jako lako prihvatila, ali i dan danas, a ima već skoro pa 3 godine, kada me vidi golu, obavezno ih poljubi, pomazi i kaže: “Tu sam ja pila mleko, ti si mene hranila kada sam bila beba” . 💫🍀