Došao je i taj dan,porodila sam se. Posle 36h borbe ugledala sam moje čedo kpje su mi doneli na podoj. Tu je počela nervoza,ja mleka nisam imala,saznajem da je zbog stera i višesatnog porodjaja. Upornost je bila moja jača strana,na svakih pola sata sam stavljala sina na podoj,mleko je krenulo,sve jačim i jačim intenzitetom,mom uživanju nije bilo kraja,svesna da to moje malo čedo pije ono što će mu zasigurno najviše prijati,poboljšati imunitet,osigurati zdravlje. I svaki podoj za mene je bio neobjašnjiv,stalno bi grčila prste na nogama,nekada me golicalo tako jako,da su mi suze od sreće išle. Zadovoljstvo mog dete posle podoja je bilo kad da na dlanu držim ceo svet.