Moja prica pocinje u sednom mesecu trudnoce kad sam se i porodila. Sve je bilo iznenada i brzo ni sama nisam bila svesna sta mi se desilo. Porodila sam se 14.februara u 28 nedelji u Narodnom frontu. Drugi dan mi je krenulo mleko,sestra me je pogledala i zacudila se kako je brzo krenulo dok ostale majke koje su se u terminu porodile i bile duze od mene mucile sto se mleka tice. Moje muke su tek pocele,beba je bila prebacena na Institut za Neonatologiju,a sta ja da radim sa mojim mlekom!? Kad sam dosla kuci uzela sam pumpicu i skoro dva meseca na svaka tri ,cetiri sata sam se ja izmuzala i nazalost bacala mleko. Morala sam da odrzim i bila sam uporna jel znam da je majcino mleko mnogo zdravo,posebno u mojoj situaciji bebi je bilo potrebno moje mleko. Odrzala sam i zbog mogucnosti jel sam mogla da budem sa mojom bebom i taj da je i dosao.27 mart sam otisla na institut. Beba nije mogla odmah da se hrani mojim mlekom jel sam morala neke analize da uradim. Imala dosta mleka i svo mleko koje sam izmuzavala na institutu drzalo se u banci mleka. Posle nekog vremena su mojoj bebi dali moje mleko,a kasnije sam pocela i da dojim. Nisam mogla u potpunosti da joj se posvetim,ni da se mazimo jel sam isla na svaka tri sata kod nje i sva ta tri sata su bile kao godine. Kad dodjem i kad krenem ja je poljubim da zna da sam ja,a kad bi je uzela imala sam osecaj da mogu da poletim. 5.maja smo mi konacno izasli i sad uzivamo,i jedna i druga,ona na sisi,a ja kad je gledam i kad mi se nasmesi dok sisa. Inace moje preostalo mleko sam donirala banci mleka,skoro pola banke je bilo moje mleko i drago mi je sto sam bila u mogucnosti i jos nekom detetu da pomognem!