Svaka majka ima svoju priču o svom majčinstvu, ali moja započinje ovako.
Porodila sam se 13. jula 2017. i rodila sam zdravu devojčicu Helenu. Iskustva u dojenju sam imala jer imam i stariju čerku Petru. Posle carskog reza i oporavka bilo je vreme da se bacim na posao dojenja bebe.
Helena je 24h dnevno bila gladna i visila na dojci, pa su mi sestre u bolnici svako malo donosile dohranu zbog sumnje da je beba koja ne silazi sa dojke gladna. Međutim, ova mala mrvica je volela tu da spava, da se skupi i ušuška i da zaspi u mom zagrljaju na meni.
Kada je ojačala tražila je više, ali ređe da sisa. I tako i dan danas ona ima 9 meseci, sisa noću jer preko dana unosi ostalu hranu. Dojenje jeste teško, i zahteva mnogo žrtvovanja nespavanja, bolno je i iscrpljuje ali je nešto najlepše sto jedna mama može da doživi da hrani bebu na taj poseban način i da tako stvori neraskidivu vezu između deteta i nje.