U trudnoći sam se trudila da što više saznam, pročitam, posećujem razna predavanja posvećena dolasku bebe. Na porođaju izgubila sam dosta krvi pa su mi uključili transfuziju, tako izmučena znala sam da svaka kap mleka je dragocena, na sreću uspela da pokrenem laktaciju. Neverovatan osećaj je kada je beba bila uznemirena i kako krene da sisa umiri se i osetim njeno blaženstvo. Bliskost i povezanost koju samo tada možeš osetiti u potpunosti. Znaš da joj je imunitet time ojačan. Nema pranja flašica i ostalih peripetija sa adaptiranim mlekom. Toliko prednosti... Moja beba ima 16 meseci i dalje sisa sa zadovoljstvom i ne dozvoljava da joj uskratim to. Možda mi je zato nasmejana, vesela i pre svega zdrava...