Mama sam tri ćerki i sa svakom sam imala drugačije iskustvo.
Sa prvom ćerkom dok sam bila trudna imala sam jaku želju da isključivo dojim. Informacije sam skupila sa raznim časopisa za bebe i mame. Bila sam sigurna da sam pokupila sve potrebne informacije, i bila sigurna da će ići lako jer to je jedna skroz prirodna stvar. Međutim, nije bilo tako. Možda bi bilo lakše da me nisu zeznule sestre u porodilištu. Na njihovu dijagnozu da imam uvučene bradavice i epizotomiju da ću se dojenjem mučiti i ja a i beba, obvezale me pelenama i dali sa ginekologom Bromokriptin koji nije bio nigde ubeležen ni na otpusnoj listi. Zbunjena i uzdana u njihovu stručnost, što sam pogrešila, počela sam da ga pijem. Kad smo došle kući, pročitala sam uputstvo i kad sam pored svega videla da nema ga nigde u otpusnoj listi, samo gvožđe tablete, prestala sam da uzimam. Osmi dan mi je naišlo mleko i sva srećna htela sam da probam da dojim. Na moju žalost ona više nije znala da uhvati jer je naučila na flašicu, pa sam htela da se izdajam i dajem joj, ali sam uspela izdojiti samo na dno čaše i to providnu žutu vodicu za koju mi je rekla svekrva da ne valja i bacila. A to je zapravo bio kolostrum koji je bebina prva vakcina kako kažu. Priča je završena sa čestim napadima panike sa kojima sam uspela da se izborim tek posle 7 meseci i tvrdim da je to bila posledica Bromokriptina.
Posle dve i po godine rodila nam se druga ćerka. Pre porođaja sam naišla na grupu podrške dojenju i tu sam naučila bukvalno anatomiju dojke i sve i dojenju. Sad sam znala da prvi put nisam znala zapravo ništa. U porodilištu sam uspela zahvaljujući laktacijskoj sestri koje pre nije bilo. Uspele smo ali preko silikonskih bradavica ali to mi je bilo manje bitno, samo da ona pije moje mleko. Kad smo došle kući meni je nadošlo mleko i htela sam da umrem od bolova sve do ispod pazuha. Kad mi je bila baka srećom prepoznala je prepunjenost dojki i zajedničkim snagama smo uspele da izdojimo punu flašicu mleka, ona je masirala a ja upravljala pumpicom i obrnuto. Hvala joj do neba za to jer bih inače ubrzo dobila stravičan mastitis i verovatno završila priču sa dojenjem. Posle je sve išlo lakše. Prošle smo dva mastitisa ali sisala je punih 17 meseci.
Treći put sam rodila jednu veliku sisalicu i sa njom nije bilo problema. 10 minuta posle rođenja ona je već bila na dojki. Stalno je htela da sisa i tako mi je napravila ragade koje nisam mogla mesec dana da rešim. Ovaj put smo uspele bez silikonskih bradavica. Još uvek sisa a ima 22 meseca. Ne vidim još uvek kraj ove priče. Neka sisa i lepo nam je dok traje!
Ako Bog da, da sledeće godine pišem i četvrtu priču o dojenju. ♡