Sredinom decembra rodio se moj sjajan momak od 4500 gr, karakter je pokazao odmah, lenj sam i to sam nasledio od tebe, Mama. U porodilištu se nismo usaglašavali najbolje, ali... O dojenju sam mnogo znala u teoriji, a ništa u praksi, a u porodilištu nisu bili nešto zainteresovani da mi pokažu/objasne suštinu. Najstresnije pitanje "Da li ga dojite?" mi je izazivao napade panike i stresa... ali uspeli smo, zajedno, sedeli smo po par sati i pokušavali, i uspeli... Pobedili smo njegovu lenjost, a i ja sam uspela u upornosti. Sad, nakon 5 meseci ja sam i dalje na 7 nebu svaki put kad on sisa... Nadam se da ćemo uspeti što duže, jer ništa lepše nego kad gledam njega dok sisa.