Kako su bake i mame pričale nema ništa savršenije od gledanja svoje bebe na rukama... Pre tačno osam godina zaljubila sam se u najplavlje okice na svetu i mali rupicu na obrazu moga sina... U porodilištu nije lako posle carskog reza koji je bio neminovan u mom slučaju.. posle par dana gledajući druge mame kako doje svoje bebe i meni je napokon krenulo... I došao je taj dan... za vreme podoja doneli su i mog sina i prvi put je mogao da sisa mleko i odmah zadovoljno zaspao.. taj blagi osmeh i moj sreća bili su neopisivi...veza koja ne prestaje... Od toga dana moje dete je sisalo i napredovalo i dve godine sam imala srecu da imam taj osmeh posle podoja i istezanje palca da zna da ga ne puštam.. da ga volim najviše na svetu i ne dam nikom.. jer to je najlešsi dar ko sa svojom bebom... i sada kada pogledam u oči moga sina kad me zagrli vrati mi se taj predivan osećaj... veze neraskidive kao i ljubavi od kad sam ga uzela prvi put u naručije... to je ljubav...