Mnogo nas ima prilike da se ostvari kao majka,da uplovi u najlepsu ulogu,roditeljstva.Sa prvim detetom nisam imala problema sto se tice dojenja.Sisao je do prve godine i bas sam uzivala u novoj ulozi u svom zivotu.Kada sam se porodila sa malom primetila sam da mi mleko slabije ide.Donosili su mi je situ o kad spava.Skrenula sam im paznju da joj ne daju flasicu jer imam slabo mleka i da moram sto vise da je dojim.Sve je bilo ok,dok nismo izasle iz bolnice.Izmuzala sam se,masirala,sto vise davala da sisa.Ali mleka je bilo bas malo.Krenula su pametovanja od najblizih.Bila je nemirna,plakala,grcici,nervoza i ja na ivico razuma.Price da je dete gladno itd.Da sam najtvrdoglavija majka sto joj ne dam flasicu.Cak mi je i suprug pretio da ce kupiti dohranu.Ipak,nastavila sam po svome i mleko je konacno krenulo.Mala je napredovala 900 gr prvi mesec i doktorka je rekla da je to sasvim ok i da nastavim sa dojenjem.Nema lepseg osecaja kada Vam je dete na grudima,kada Vam se smesi i znate da dobija od Vas najlepsi i najzdraviji poklon a to je dojenje.Od toga je proslo skoro 5 godina,a moja devojcica je sisala 16 meseci.Sad je velika,prava i zdrava curica koja ponekad zna i dan danas da trazi da sisa,naravno u sali.Ovo je mozda prica o najtvrdoglavijoj mami ali osetila sam potrebu da je podelim sa Vama i da dam savet svim buducim mamama da je dojenje najbolji i najzdraviji dar koji mozemo dati svojoj deci.