Naša priča počinje sa malo rizičnom trudnoćom, komplikacijama, brigom da li će sa maminom devojčicom sve biti u redu, jer sam na početku trudnoće imala krvarenje, pa posle oticanje plodove vode... Međutim, čim sam ušla u 9 mesec moja Milica je rešila da se upozna sa mamom. Na svet je došao moj anđeo sa plavim okicama i kosom, za mene nešto najlepše što sam u životu videla, ali bili smo najmanji u porodilištu na odeljenju za zdravu decu, svega 2350g. U isto vreme najsrećnija osoba na svetu, a opet strah da li će sve biti u redu. Imala sam divno osoblje u bolnici, sestre su mi pokazale kako da dojim, a imala sam veliku pomoć i podšku moje cimerke iz sobe, jer meni je bio prvi porođaj, a njoj treći. Odmah se videlo da moje dete voli da ručka, samo je tražila da je dojim, čak i kad mi kažu da su joj dali dohranu. Najlepši osećaj na svetu i bliskost, dojenje. Sada moja devojčica ima ima 7 meseci, preko 8,5kg i 73cm. Moj mali borac, napredovala je čak i brže nego veća deca, toliko da nam smo sad već malo buckasti.