I danas, posle tačno 13 meseci od kada sam te prvi put ugledala verujem da nema lepšeg osećanja i lepše slike nego videti sebe u odrazu bebinog oka dok sisa. I danas, sećam se našeg prvog susreta, kada si svojim malim, nespretnim usnama uhvatila moju nabreklu dojku tako smelo kao da to već odavno znaš kako da činiš. Bilo je dana kada nam nije bilo lako, ali i u tim trenucima uživale smo, samo ti i ja i nežni dodiri i najlepši osećaj. Brojne upale, višak mleka koji je pravio probleme, temperatura, tiranski bolovi, nisu bilo dovoljno jaki da odustanem, jer je ljubav prema tebi i tvoje uživanje bitnije od svega! Pričali su "nemoj da mučiš sebe", a meni za tebe ništa nije predstavljalo mučenje. Danas, kada znam da se bliži taj dan kada ćemo morati da osmislimo i drugačije upotpunimo to "samo naše vreme" osećam ogromnu bol i težinu. I znam da ćemo u suzama ispisivati poslednje redove prvog dela naše knjige, ali mala moja, obećava ti mama da ćemo uvek imati naše vreme, naše nežnosti... Malena moja, nikad neću zaboraviti prizor tvoje ruke na mojim grudima, tvoje napola zatvorene oči i ustanca koja se ritmično pomeraju ispijajući kapljice života...