Porodila sam se na Badnji dan, carskim rezom. Vuka su mi doneli odmah sutradan na Božić, mamin dar. Tokom našeg boravka u porodilištu moj mali vrištuljko nije zatvarao usta, svi su ga nosali i ljuljali čak i sestre. Bio je gladan, a meni mleko nije moglo da krene. Kad god je prolazila sestra za laktaciju ja sam se molila da mi pomogne samo da bi mleko krenulo, koliko god to bilo bolan proces, pored svih ostalih pregleda. 8 dana smo bili i krenuli kući, ućutao se čim smo seli u auto. Kad se sva ta tenzija smirila.meni je mleko krenulo. I moja mala coka je ručkao non stop i imala sam dosta mleka. Uveče smo zajedno spavali i dan danas spavamo zajedno. Kad god se kao bebac probudio ručkao je i zaspi uz mamu. Nema lepšeg osećaja tih 18 meseci prelepog spoja sa detetom. Sada čekamo batu ili seku i sve ćemo ponoviti isto ❤❤