Počelo je to ovako... Donelii su mi taj slatki zamotuljak 30.03. a sreće nikad veće. Iz zamotuljka je izvirila mala glavica i to vrlo pospana. Želja da počnem da dojim bila je prevelika i borba da se povežem na pravi način sa malim anđelom takođe. Na početku je bilo vrlo stresno. On je donošen od strane sestre a već nahranjen i samo bi malo pokušao da povuče koji gutljaj ali neuspešno. Bradavice takođe nije mogao da uhvati pa smo se borili sa raznim cuclama i veštačkim bradavicama. A kada je nadošlo mnogo mleka ja sam odlazila do sestara više puta na dan i tražila moj mali zamotuljak da podojim. Upornost je urodila plodom, zamotuljak je bivao sve duže i duže sa mnom i dojenje je krenulo svojim tokom. Danas posle mesec dana od prvog upoznavanja sa zamotuljkom uvežbali smo sve. Menjamo i položaje, vestačke bradavice nisu potrebne a njegovo zadovoljatvo se izražava iskazivanjem gugutanja dok doji. Povezali smo se i uživamo svakodnevno u ovim prelepim trenutcima. Moj ,,zamotuljak Luka i ja.