Rodio se u decembru, posle pet godina borbe. Najjači osećaj pripadnosti, ljubavi i želje da ga obožavam. Već u bolnici ostvarili smo prvi kontakt i više se nismo odvajali. Uporni oboje da ostvarimo tu vezu tokom dojenja prošli smo sa mnogo truda, izmuzavanje, obloge, ragade. Vasilije nije plakao u porodilištu, rodio se sa osmehom.
I sada kada puni pet meseci samo se smeje. Kada doji pogled mu je okrenut ka meni, pravo u oči me gleda, rukama drži dojku i često se tokom dojenja osmehne. A kada je bas gladan čujem ga kako mumla, biće temperamentan. Ne znam ko je srećniji kada doji, on ili ja....