Prvu ćerku sam dojila dve godine i onda rodila sina koga sam dojila godinu i po dana. Sada već dečak od pet godina koji je izgubio sve veštine, koji ne priča jer je autizam učinio nažalost svoje... Ali on se seća on se ipak seća... Osećaj je ostao u njemu i sada par godina kasnije kada vidi da neka mama doji bebu on se nasmeši, priđe mi i legne u krilo kao nekad kad sam ga dojila. Taj osećaj u njemu je ostao.