Tog marta rodila se jedna beba i jedna mama, a moj suprug i moja sestra su dobili najlepši rođendanski poklon do sada. U trenutku kada se začuo plač i kada sam ugledala ono malo čudo što me šutiralo ispod rebra, ceo svet je stao, svaki bol je prestao i rodila se ljubav za ceo život. Kada sam saznala da sam trudna već tada sam počela da razmisljam o dojenju, nisam znala koliko može biti bolno i teško. Kada su mi doneli bebu na prvi podoj nije mi još uvek krenulo mleko, a beba je bez problema uhvatila bradavicu i počela da sisa. Bilo je veoma teško naći položaj, najviše joj je odgovaralo kada sedim, a mene je bolela rana od epiziotomije. Tu sam prvi put videla koliko se majka žrtvuje za dete, trpi svaki bol samo da je detetu dobro. Kada smo došle kući mleko je lepo krenulo ali je postojao drugi problem, dobila sam ragade na bradavicama. I tu prepreku smo prebrodile, užasno je bolelo ali se isplatilo pretrpeti. Patronažna sestra je došla kao anđeo koji me spasao sa savetom za Multi-mam tupfere koji su za jedan dan oporavili bradavice. Danas, posle dva meseca beba sisa gde stigne, u parkiću, u kafiću, na keju, u čekaonici,... jer beba bira gde. Nailazimo na osuđujuće poglede, ali meni kao mami je bitno da je beba zadovoljna. Jer smo prešle trnovit put do uspešnog dojenja, ali se svakako isplatio. Za bebu je najzdravije, a za mamu najlakše. Osećaj kada me zadovoljno pogleda u toku sisanja je neopisiv, još kada se i nasmeje nema veće sreće. Zato drage mame dodjite svoju decu, to je početak stvaranja neraskidive veze, najveće ljubavi i dobra osnova za razvoj i napredak zdrave bebe koja će izrasti u divnu osobu.