Deset sati nakon carskog reza doneli su mi u šok sobu jedan mali čupavi zamotuljak. Gledala sam je dugo a i ona mene i rekoh "ok, nisu mi te stavili na grudi kada si došla na ovaj svet ali hajde da sada ostvarimo blizak kontakt".
Beba je odmah počela da vuče ali po malo. Pitala sam se da li je dovoljno!? To veće, dan kasnije i narednih dana je vukla po malo. Kod kuće mi je patronažna sestra pomogla da masiram dojke i samim tim pospešim bolji dotok mleka. Prvih mesec dana je napredovala svega 700 gr. Tada sam rešila da neću nakon podoja davati dohranu već ću je držati na dojci da navuče mleka koliko joj je potrebno. Navlačenje mleka je umelo po podoju da traje 40-ak minuta uz moje bezgranično strpljenje. Tada smo počele više da napredujemo, lepše da spavamo i već sa 3 meseca i da ćaskamo uz pijenje maminog mleka. Prve reči, prvi zubići, prvi koraci, sve smo to lepo savladale uz povezanost i bliskost. Zbog alergije na pojedine namirnice beba je dojila dugo. Najlepša magija koja nam se desila je upravo to iskustvo i da mogu vratiti vreme sve bih isto uradila.