Od kad sam prvi put zatrudnela, znala sam da ću svoju decu dojiti i da ću sve uraditi da oni imaju dovoljno mleka.. jer je majčino mleko najvažnije za njihov imunitet i zdravlje. Sa prvom ćerkom imala sam malo poteskoća.
Mleko je bilo slabije u početku. Ona je imala žuticu i bile smo 10 dana na dečijem gde mi je mleko bilo slabo i dete mi je bilo gladno a niko od osoblja doktori i sestre nisu se setili da je dohrane. Bila je duša moja na siki stalno ali meni slabo mleko jer smo bili odvojeni od porodice i ja sam se sekirala jer su je stalno bockali i ona mi je plakala. Tek kad je naša doktorica rekla da je izmerimo kad je došla sa puta videla je da mi je dete gladno i da se nije ugojila i zato plače srce moje. Kada smo došli kući kupili smo dohrane..čaj za dojilje i kombinovali smo sve dok nije ćerka počela lepo da siki i kad je meni mleko krenulo baš da ide ostavili smo dohranu. A ona je svaki dan napredovala i prestao je plač.
Bilo je mleka da sam imala i upale. Ali i njih sam sprečila sa sve kupus oblozima i pumpicom. Sikila je skoro do porođaja sa drugom ćerkom 16/17 meseci.A onda je stigla moja druga ćerkica ona se hvala Bogu navukla na siku od prvog dana u porodilištu..i sikila je pune 2 godine..nisu joj trebale dohrane..odbijala je dohranu u porodilištu. Sika je bila spremna za nju u startu i ona je srećna prihvatila i mleka je bilo uvek.
Sad je tu naš bata i on je isto malo u početku muku mučio sa sikom. U porodilištu mi je slabo išlo mleko i brinula sam se..ali sve je dobro ispalo. Uzeli smo mu i dohranu ali nam ne treba. Mleko je krenulo i baš ga ima dosta.On je sit nije gladan što je nama mamama najvažnije..a bata sad ima 18 dana..a dokle će sikiti..dokle god mama izdrži.
Za mene su ovo slatke muke i bolovi u leđima će proći..a deca će porastiti..dok su bebe treba da uživaju a mi da ih sačuvamo od bolova grčeva i svega što ide sa dolaskom na naš svet iz maminog stomaka.
Prava je radost i sreća imati decu i kad mozeš da ih dojiš.
Jer najzdravije je mamino mleko..