Počela bih ovako.....Ja sam majka četvoro dece, devojćice od 13 godina, dečaka od 10 godina i blizanaca od 13 meseci.. Prvo dvoje dece sam dojila do 15 meseci želela sam da im pružim najbolje, snagu,imunitet, koji im samo majka moze dati po rođenju. Suočila sam se sa velikim izazovom kada sam posle 10 godina od druge trudnoće ostala u drugom stanju sa blizancima. U startu vec rizična trudnoća, prevremeni porođaj, bebe na neonatolgiji. Odmah po porođaju otišla sam da ih vidim, rečeno mi je da je druga beba kritično i ukoliko ne počne uzimati hranu neće izaći na dobro. Odmah sam odnela mleko na neonatologiju. Priključili su joj 2 ml mleka, bila sam pored nje dok su joj direktno putem sonde dali mleko, pozvala sam je po imenu, polako je okrenula glavicu i nasmešila se, taj osmeh nikada neću zaboraviti.
Sada znam koliko joj je moje mleko značilo njenom ne razvijenim crevnom sistemu. Svakoga dana skupljala sam mleko, a suprug je nosio na neonatologiju našim bebama, znala sam da svaka kap mnogo znači, pogotovo za njih, preveremeno rođene bebe, male borce, koji tek rođeni biju svoju najvazniju i najtežu bitku. Bitku za život. Posle mesec i po dana izašli smo sa neonatologije zdravi, i srećni. Napokon smo mogli biti sa svojom porodicom batom i sekom, gde smo dočekani zagrljajima i poljupcima.