10.02.2014. ostajem u bolnici zakazan carski rez za sutradan, sve lađe su mi potonule. A tako sam se pripremala za prirodni porodjaj, isšu školu roditeljstva redovno.... Znala sam da mleko kreće kasnije i bojala sam se... Porođaj prošao, beba mora u inkubator, još više sam se uspaničila zbog mleka... Posle dva dana su bebu doveli kod mene u sobu i kreće moja borba. Dva dana sam dala da ga prihranjuju ali sam shvatila da neću uspeti ako bude tako. Počela sam da se masiram i da vidim bebu na 3 sata danju, noću sam se izmazala, bilo je bukvalno kap po kap.... I tako 48 sati bez sna... Prvo merenje ništa nije dobio, drugo takođe, ali bitno je bilo da ne gubi, treći dan je dobio na kilaži... Izašli smo kući. Dojila sam na bebin zahtev, mleka je bilo dosta, borba je i dalje trajala, čvrste grudi ponekad, pa tuširanje noću, pa kupus liske, hladne obloge, sve moguće metode sam radila... I 40. dan dobijem mastitis na jednoj dojci, muka živa, kod dr odem, dobijem lekove i samo izmazanje non stop.... Međutim mleka je bilo... beba dobijala i više pa su mi zabranili na 3 sata nego na 5 pa sam zato i dobila mastitis...sad da mogu da cratim vreme samo bi na zahtev dojila.... I tako 14 meseci divnog uživanja. Nema ništa lepše od toga, tad misliš da možeš sve, da činiš najbolje za svoje dete... Tako prirodno i nežno, neraskidiv odnos, samo kad se setim, hvala vam na ovom podsećanju.