2008. godine sam prvi put postala mama. Sa tek navršenih osamnaest godina. Rodio se moj sin Stevan. Malo plavooko stvorenje sa trepavicama na kakvim bi mu pozavidele i najveće holivudske dive. Prvi podoj je protekao savršeno i svaki naredni sve dok pre njegovih navršenih tri meseca nisam primetila da mi mleko ponestaje, stalno je bio gladan tako da smo morali da pređemo na dohranu. Nakon dva meseca saznala sam da sam ponovo trudna, pet nedelja. Nisam bila spremna nikako, ali sva sreća suprug je divan čovek i utešio me je kako će sve biti u najboljem redu. Kada sam nakon par meseci ugledala te krupne braon suprugove oči odmah sam se zaljubila u tu malenu devojčicu Anju. Ne kažem da je bilo lako, naprotiv, mnogo neprospavanih noći, duple pelene, grčevi, zubi, sve me snašlo. Još na sve to situacija se ponavlja posle manje od tri meseca mi polako nestaje mleko. Izgurali smo nekako. Oni su predivna bića, deca. Prošle godine sam po treći put ostala trudna, ovaj put smo do detalja sve isplanirali i organizovali. Sedmog februara ove godine stigla nam je mrvica Tea. Preslatko stvorenje koje nas četvoro obožavamo, klinci mi mnogo pomažu oko nje. Mojoj sreći nema kraja. Tea uskoro puni dva meseca i nadam se da će dojenje potrajati, nadam se da ce biti treća sreća.