Rodila sam najdivnijeg dečaka pre tačno 4 meseca. U porodilištu nažalost niko "nije imao vremena da mi pokaže kako da dojim bebu", pa su je oni dohranjivali. Prvi dan našeg dolaska kući uz pomoć patronažne sestre prvi put sam podojila bebu jer za mene nije bilo alternative, dojiti moram, želim i hoću ❤️. Osećaj veličanstven ❤️
Sve je teklo savršeno prvih 7 dana, a onda tog kobnog 7og dana smo krenuli prvi put sa bebicom van, na Gatrijev test i imali smo lančani sudar. Neću vam ni pričati kroz šta smo sve prošli i bebica i ja. I tada nastaje problem. Mleko odjednom prestaje, od stresa. I moja najgora moguća noćna mora moram uvesti dohranu. Ali, moja ogromna želja da dojim svoju bebu nije jenjavala. Stavljala sam ga na grudi iako nije bilo ni kapi mleka. Non stop. Pa je krenulo. Kap po kap. I znate šta, posle mesec dana moj bebac je bio samo na mom mleku. Mleko se povratio. Lepše i slađe nego ikad, pa moj mališa u slast siki na zahtev ( svaki čas ☺️). I dalje samo sisa, I nastaviće da siki što duže možemo ❤️
Dakle, upornost se uvek isplati. Nikada ne treba odustajati a posebno od dojenja. Preponosna sam na svoju bebu i na svoje telo što je uspelo ponovo da proizvede mleko.
Dojenje je zakon, poručuje vam maleni Lazar ❤️❤️❤️