Nasa prica pocinje u oktobru 2016. Tada je na svet dosla Anja, posle 25 sati na indukciji. Namucile smo se nas dve bas mnogo, vise ona nego ja naravno jer je bilo vreme da izadje napolje, a kontrakcija nigde. Kada se ipak sve zavrsilo kako treba i kad smo malo odmorile,dosla je sestra da pregleda Anju. Primetila je da dosta ubrzano dise i pitala me da li sam probala da je dojim, na sta sam ja rekla da jeste malo sisala. Rekla mi je da to vise ne radim,sad ce ona da se vrati. Dosla je i doktorica i objasnila da beba ima problem sa ubrzanim otkucajima usled teskog porodjaja i da zbog toga nece moci odmah da sisa. Odveli su je na poluintenzivnu negu da bi joj davali adekvarnu terapiju. Dovodili su mi je dva puta dnevno po 10 minuta. Tih nekoliko dana su bili prava agonija za nas. Ona dodje,meni mleko krenulo, izmuzam se, mucim, ona place, a ne smem da je dojim. Grozno je kad znate da ne smete da se nervirate jer rizikujete da izgubite mleko,a ne mozete biti smireni i opusteni kad ne znate u avakom momentu kako je beba. Uplasila sam se da necu umeti da se izmuzam, da ce mi se upaliti grudi pa onda opet necu moci da je dojim. Onda sam pocela da se izmuzam na svaka tri sata u posudicu kako bi sestre mogle Anji da daju to mleko, trudila se da uzivam u tih 10 zajednickih minuta i tako su brze prosli ti mucni dani. Nakon toga doktorka u viziti mi je rekla da Anja moze poceti da sisa i nije postojala osoba srecnija od mene. Toliko sam bila srecna da sam plakala! Danas Anja ima 6 meseci i super je napredna i srecna bebica!