Pomisao na dojenje,asocira me na najlepši osećaj a to je biti mama. Iako sam mama dve prelepe devojčice,i trenutno dojim osmomesečnu bebu, odlučila sam da vam ispričam priču o Milici malom divu. Reč je sama po sebi "div" jasna. Radi se o prevremeno rođenoj bebi. Bilo je to pre 8 godina. Moj div se rodio sa jednim plućnim krilom, borila se za život... nije imala snage da diše, a kamo li da doji. U bolnici se nismo ni dodirnule, odneli su je da se sama bori za život. 22 dana su mi bila kao 22 godine ... svakog dana sam se izmuzavala, i nosio suprug mleko za našeg borca.Navijala sam sat kako bih se izmlazala u sterilne bočice. Mleko su joj davali na sondu. Ali sam ubeđena da joj je to mleko i dalo snagu! Kako je Milica došla kući, i bila iscrpljena i bez snagice... njena mama je rešena bila da joj pruži samo najbolje. Mamino mleko! Nosale smo se po kući, kako bi osetila moj miris prislonila sam je na grudi , u nadi da će posle tri ipo meseca imati snage možda da sama doji to se i desilo. Sećam se kao da je juče bilo! To je za mene bio drugi najlepši dan u mom životu! Taj spoj, osećaj, želja koja je pobedila sve ... trajala je ... Moj div Milica je dojila mamu svoju 22 meseca na dva ipo sata. Nikada mi nije bilo teško da ustanem noću da je dojim. To je neverovatan čin i spoj. A još teže i emotivnije mi je bilo kada sam trebala da prestanen da je dojim. Za 22 meseca, imala sam 9 puta početni mastitis. Ali važno mi je da sam bila uporna, istrajna i dosledna da je za moju bebu dojenje NAJ BITNIJA stvar! Želim da poručim svim mamama pa i budućim, da je kao i za njih tako i za njihove anđele najbolje i najdragocenije majčino mleko!