27.02.2018., 10:10h, na svet je došla jedna čarobna Dunja. 💜💜💜 osećaj neopisiv... radost, sreća, zabrinutost, pitanja: " Da li ću ja to moći, kako?" U 16h donose bebu na podoj-majke oko mene već iskusno doje svoje bebe, gledam ih zbunjeno i pitam se kako ću ja-Dunja mi je prva beba! Ali, imala sam tu sreću da su mi ženice u sobi bile divne i pokazale mi kako i šta. Taj prvi momenat kada moja beba počne sikiti je nešto najčarobnije i najemotivnije u mom životu.Taj osećaj je nestvaran!!! Kako su dani odmicali, tako smo moja Dunja i ja postajale sve uspešnije i povezanije u dojenju. 💜Hvala Bogu pa sam imala dosta mleka. I tako, dani prolaze a moja Duca ( počela je da priča sa 1,5 godinu i sama sebe nazvala Duca 😁) je i dalje sikila i sikila... Zbog mog zdravstvenog problema, morali smo prekinuti dojenje posle drugog rođusa. 😥 Nije bilo lako, pogotovo kad mi kaže: " Mama, ja volim siku sikiti" i " Proći ce sika, pa ću ja opet sikiti". Najčarobniji, najdivniji osećaj koji sam doživela... Emotivna povezanost koja se rečima ne može opisati. 💜💜💜