Punih 6 meseci trudnoće brzo je prošlo....I nekako je krenuo porođaj, sve su doktori pokušali da spreče ,ali on je pošto poto hteo da brzo vidi ovaj svet. Rodila sam dečaka od 850 gr, i brzo ga odveli na Institut za Neonatologiu, ostala sam sama, praznih ruku, nespremna za sve šta me čeka. Razmišljala o njemu, malenom i hrabrom, i sebe hrabrila, i bodrila da će biti dobro. Ujutru sam onako nespremna,osetila bol u grudima, i sestre su rekle da je mleko krenulo, ali u čudu sam bila šta ću raditi sa njim?!!! Rekli su mi da ako želim da prekinem mleko, da odlučim. Ne ,nisam to htela. Posle 2 dana sam prebačena na Institut kao majka koja ostaje uz svoje dete, i svu decu koja su tamo. Bilo je puno majki, naučili su me kako izmazavati mleko, i čuvati ga u BANCI MLEKA, za decu koja su sama na Institutu, za decu čije su mame izgubile mleko. Moj sin je jako mali bio, i nije imao snage da povuče mleko. Čekala sam 2.5 meseca da ojača, izmazavala se punih 3 meseca, dokle god smo bili tu. Osećaj kada je prvi put uspeo da moje mleko oseti je neopisiv, rajski, božanstven....Dojiti svoje dete je davati detetu zdravlje, snagu, imunitet....davati mu ljubav, i sigurnost. One to znaju,one to osecaju.