Dok sam bila trudna podrazumevalo se da ću da dojim, u stvari formula kod mene nije dolazila u obzir. Tako da sam pročitala sve što sam mogla o dojenju, pogledala dosta klipova na youtubu i bila baš potkovana teorijom. Ali, avaj teorija je jedno, a praksa drugo. Tog dana 25.01.2019. u 10h su mi doveli Sofiju i mogu vam reći da dojenje nije baš išlo glatko. Nedelju dana sam se mučila sa ragadama, silikonskim bradavicama i upaljenim dojkama sve dok nije došla patronažna sestra i pokazala mi tehniku kako da se izmlazavam i da stavim bebu na dojku. Od tada pa sve do danas dojenje je pesma i nešto posebno. Sikimo po potrebi, i znam da će uskoro doći dan kada ćemo da prestanemo, a do tada uživaćemo u ovoj aktivnosti koja nas čini veoma srećnim. Ne neću reći da u početku nije bilo prepreka, po koja suza nervoza što ne ide glatko, ali verujte mi ako budete dovoljno uporne i spremne da potražite pomoć ako ne ide uživaćete u svakom sledećem podoju i moćićete da pomognete nekoj budućoj mami u vašem okruženju savetima ako bude imala poteškoća. Naravno ovo se ne odnosi na sve mame već samo na one koje budu imale poteškoća u početku dojenja.