Prva devojčica, moja prva beba, rodjena je 15.7.2016. Godine. Adrenalin života! Kada sam saznala da ću je dobiti sreći nije bilo kraja. Sve sam spremala iz dana u dan. Bila na svim seminarima, pohvatala sve savete preporuke.. ona je došla zdrava prava prelepa. Sve je super prošlo.. ali ja nisam dobijala mleko. I tako sigurno 4-5 dana.. ne mogu da opišem to razočaranje, svi oko mene su dojili bebe svi sem mene..niti mleko niti je ona htela da uhvati dojku. I tako danima, ona se sve više navikla na flašicu a to malo što je nadošlo brzo je prestalo.. nikada nisam prežalila. Naravno da sam sebe krivila, nisam bila dovoljna uporna, nisam bila sposobna, nisam prava majka.. najgori period.. onda je došla druga trudnoća, druga devojčica.. sreći nema kraja, ali i dalje veliki strah šta ako se sve opet ponovi.. moj drugi andjeo rodjen je 7.4.2019.godine. Zdrava prava i prelepa. I užasno gladna :) prvi podoj opet ista priča :( nema mleka, ona neće da uhvati dojku.. i ja ponovo u užasnoj depresiji.. medjutim rešena da po svaku cenu dojim. Prvih mesec dana je bio pakao koga ne želim da se sećam.. ona je vrištala gladna, mleka nije bilo dovoljno.. ragade na obe dojke.. plakale smo obe.. danju noću.. posle 4 nedelje konačno , prvi pravi podoj.. pa onda drugi.. i tako redom.. posle 2 meseca od rodjenja, konacno izbacujemo dohranu i samo dojimo! Ni sama ne znam koliko sam tableta za laktaciju popila i čajeva, iako su svi pričali to ništa ne vredi.. mislim da mi je puno pomoglo. Sutra punimo godinu dana i još dojimo. Iako sam odavno htela da prekinem, više ne želim.. posle toliko napora može da doji dokle želi.. ❤️