Pre nepune dve godine rodila sam svoju treću bebu. Iako je rodjena u u 40. nedelji imala je svega 2050gr i bila dugačka 44cm. Dali smo joj ime Sunčica, i da ona je baš takva kao malo sunce sija, greje, širi ljubav i toplinu,okreće se bez prestanka.
S'obzirom da je beba bila veoma mala, jako sam se plašila da li ću ovog puta moći da dojim. Ali bile smo veoma uporne. Ona je pravi borac, prvih mesec dana bila mi je bukvalno na grudima non stop..i mnogo smo uživale. Beba je lepo napredovala bez dohrane iako deca sa tako malom kilažom uglavnom ne doje, mi smo uspele. Prvih šest meseci smo samo dojili a posle počeli i da jedemo.. I danas iako ima 21 mesec moja Sunčica i dalje doji i dalje tako najlepše, i najlakše zaspi. I dalje joj je to i u teha i sigurnost. Predivan osećaj za majku, posebna veza izmedju mene i moje bebe.
Dojila sam svo troje dece, predhodno dvoje po godinu dana. Iz iskustva znam koliko je važno dojiti, moja deca su zdrava i jaka, i odrastaju u stabilne i jake male ljude. Znam da je dojenje pomoglo u tome mnogo.
Često me pitaju kada ću prestati da dojim, jer je ona već velika. Ali im uvek kažem da ću je dojiti do daljnjeg jer je to neprocenjivo, i za nju i za mene.