Na početku je bilo jako teško...puno bola i suza a pored toga velika upornost i podrška da mojoj bebi dam najbolje od sebe...ove bolove sam brzo zaboravila kada sam posle dan dva videla njeno srećno lice kada sisa😊taj osećaj je neopisiv .Mi smo imali neki naš ritual, mazili se smeškali se a dok je sisala prstićem je vrtela moju kosu a kasnije svoju...dugo je sisala, tek sa 2godine je skroz prestala...😱posle svakog obroka je tražila da malo zasladi i ja sam joj dozvoljavala...njenoj sreći nije bilo kraja kada bih joj dozvolila.