Ne znam kako početi, a da me balkanski tip koji obitava po društvenim mrežama ne osudi na prvu...Porodila sam se 15og marta...znači Sara iz doba korone. Da ne dužim, prvi sati, dani u porodilištu dojenja bili su horor. Žene kažu prvi put kad povuče to je nesto posebno...What? Prvi put kada je povukla, suze su mi pošle. A onda došla kući....dojke pune a kanalići zapušeni. A majko, pa tu sam tek suze prolila. Patronažna masira a ja plačem kao kiša. Curi mleko, cure suze. Otpuše se meni kanalići nekako kad ne lezi vraže mala navikla na flašicu. Opet...izmazavaj se, greji, peri pumpicu...Navikne nekako..al na levu! Desnu ni da pogleda, kako je stavim kreće opera iz sveg glasa. E sad....leva je veća od desne..A da ne pričam mokre majice koje menjam 2 puta u toku noći, pa mlečni miris konstantni...Evo 3. dan ne dojim zbog visoke temperature ( nije corona) i sinoc sam se živa isplakala što ne dojim. Plašim se da ne ostanem bez mleka, zato se izmazavam redovno i čak se obradujem kada mi se umokri majica. Eto...buduće majke, nije dojenje bajka sa reklame....ALI PORED SVEGA NESTO NAJLEPŠE ŠTO MOŽETE UČINITI ZA SVOJE DETE!