Najlepša stvar posle samog rodjenja moje druge bebe je početak dojenja. I ako sam imala iskustvo sa prvencem, moram da kažem da je svaki put drugačije . Veliku zahvalnost dugujem pedijatrijskim sestrama koje se zaista trude oko svake bebe i mame. Stekla sam bogato iskustvo, osam plus sedamnaest meseci dojenja. Mala beba , do dva puna meseca , mora se dojiti na zahtev. Znači beba place, makar to bilo i na 15 minuta, mama mora da doji. Danju i noću. Drugo, mama ima dovoljno mleka ako beba lepo napreduje. Znači beba napreduje, ručka na zahtev, a place vjerovatno zbog grčeva. Nakon podoja beba mora da se namesti u položaj kako bi izbacila vazduh koji proguta tokom obroka. Ako to uspete beba će biti mirna i imaće malo tegoba jer njen digestivni trakt ipak mora da sazre. Znaci, što više stavljate bebu na grudi imaćete više mleka i velika je greška onih mama koje misle da nemaju dovoljno pa uključe formulu, tako samo rizikujete da potpuno izgubite mleko. Suprotno ovome , mene je snašla par puta situacija da imam previše mleka, te sam imala temperaturu i groznicu. Mleko se mora blagovremeno izmlazati iz grudi kako se ne bi napravile grudvice što dovodi do mastitisa, stanja koje se rešava hirurški. Znači, samo sam poštovala svoju bebu, dojila kad god je htela, i pratila sam svoje stanje i sve je bilo u redu. Što duže dodjite osećate se lepse i sve je lakše... Zaboravila sam da napomenem da sam morala da korigujem svoj jelovnik, kako bi obe uživale u svakom trenutku. Izbacila sam sve što bebi može da zasmeta, to su kupus, karfiol, pasulj, luk, sve jako začinjeno i zapaženo. Svakog dana što više voća, svežih sokova bez citrusa, meso, mleko, jaja, krompir i pirinač na hiljadu načina... Najlepše iskustvo , najlepše trenutke provele smo u tišini tokom dojenja. Moja cura je posebno vezana za mene, i dan danas dok me grli stavlja svoju glavicu i ručice na moje grudi... verujem da pamti svaki trenutak....