Prošle godine uoči Vaskrsa rodila se jedna djevojčica po imenu Maša. Kako je drugo dete u porodici, majka iz iskustva sa prvim detetom je čvrsto odlučila da doji Mašu. Kako to obično biva, nije to sve tako lako u početku, iako imate iskustva. Te oguljene, pečene bradavice, nema mleka, ima mleka, nervoza, napetost, bol strah, sve se pomešalo. I Tako osvanu 1. Maj, Maša i mama izlaze iz bolnice. Mama je odlučila, nosi me kući bez dohrane, sisaće pa šta bude. Prebrodismo i ragade i strahove i bolove. Lepo je vreme, ja sam još malecka (2 meseca) šetamo se svaki dan , majka me doji gde god zatražim (park, kod lekara,na plaži). Nije nam ni neugodno, jedemo rastemo... S 6 meseci počinjem da ručkam ali Sika mi je još i predjelo i dezert. Sad imam 11 meseci i još sikim kad poželim. Majka je umorna ali srećna i dojiće dok god to Maša bude htela. Ljubav, sreća radost, sve te emocije prožmu telo kad prinesete tu malu glavicu na grudi i samo uživate.