Ovako je sve počelo, 13.septembra 2019 godine na svet je došla moja princeza po imenu Sofija. Kao što kažu svaka trudnica ima neki osećaj,tako sam ja imala osećaj da ću roditi devojčicu, a doktori do 9og meseca govorili da je dečak. Mojoj sreći nema kraja kada sam stavila Sofiju na grudi u operacionoj sali. Bila sam jako gladna, 12 sati nisam ništa jela, a takođe i moja Sofija je bila gladna i samo plakala. Babice su mi pokazale kako se doji, pa sam je prebacivala na jednu pa na drugu stranu. Iskreno, nije uopšte lako, mleka još nema, ona plače zato što je gladna, hvata me velika narvoza, jedva čekam da babice dodju i uzmu je, da joj daju malo dohrane da bi se smirila. Zajedno sa ženicama iz sobe delimo iskustva kako trebamo da dojimo, šta radimo nakon dojenja, kako da se izmuzavamo. Četvrdi dan polako nadolazi mleko, Sofija je sve više i više zadovoljnija. Mmmm... sada mama ima više mleka da mi da😊 Kada smo izašle iz bolnice nastavila sam da je dojim, ali ona je veoma bila ješna beba pa smo morali i malo dohrane da ručkamo. Ohh više nisam znala, da li sad ide izmuzavanje ili da joj dam dohranu, vremenom iz nekih razloga počela sam da gubim mleko, tako da nakon sedam meseci ostala sam skroz bez mleka (na žalost) i prešli smo na dohranu.
Sve je ovo jedno lepo iskustvo, pomalo teško, ali sve je to lepo i brzo jako prođe 😊