Moja priča je počela još pre nego sam se porodila. Sebe sam psihički pripremala na razne opcije i mogućnosti ali sam imala strašno veliku želju da moje prvo dete dobije ono najbolje. Majčino mleko. Kada sam se porodila bebi su davali adaptirano mleko u bolnici, pa sam imala problema sa laktacijom jer beba nije bila zainteresovana za sisanje. Medjutim kada smo došle kući krenule smo da radimo na tome i malo po malo, dan po dan i moja ćerka je sisala 14 meseci. Jeste bilo teško, ponekad i naporno, ustajati po celu noc, razni skokovi u razvoju, menjanje ritma svako malo, ali sve smo prebrodile uz jaku volju. Smatram da je dojenje stvorilo izmedju nas posebnu vezu, jer kada stavim ddete na grudi i taj pogled bezbrižnosti ništa ne može da zameni i ničim ne može da se poredi. O dojenju bih imala da pišem dosta toga, ali samo ću reći da sam ja jedna srećna majka koja je imala tu privilegiju da doji dete i da oseti to blaženstvo i taj spokoj.