Naša priča počinje 10.06.2018. Porođaj je trajao dugo, ali je prošao bez problema, do jutra nisam mogla da dočekam da mi ga donesu tu noć nisam ni spavala. Oduvek sam znala da ću da dojim tako da čim su ga doneli stavila sam ga na grudi, ali mleka nije bilo. Rekla sam sebi nećeš odustati tako lako i zaista sam bila uporna. Treci dan, vreme za izlazak, ne znam da li imam mleka, da li je potrebna dohrana. Babica koja je zadužena za taj deo oko dojenja napokon mi saopštava da imam dovoljno mleka, da bi bila sigurna odbila sam da ga dohranjuju. Moj dečak i ja samo uspeli, od tog dana je isključivo bio dojen. ❤️ Imali smo razne muke bol u grudima, krvave bradavice, plakala sam i dojila, ali sve je bilo vredno truda, njegovo zadovoljno malo lice je bilo dovoljno da zaboravim svaki bol. Sad i kad smo prestali sa dojenjem glavna uteha mu je da mi legne na grudi i uvuce ruku u majicu. ☺️ Sve svoje prijateljice motivisem da doje i delim sa njima svoja iskustva kako bi im pomogla. ❤️