Pa da počnemo....Moja trudnoća četvrta po redu nije baš tekla po planu imala sam neki virus i moj Vasilije je jedva preživeo sve to u mom stomaku. Posle tačno 39 nedelja on je ugledao svetlost dana, jak i zdrav, što je bilo najvažnije. Zbog svih tih problema u trudnoći odneli su ga u inkubator na poluintezivnu negu. Ja sam mogla da ga vidim dva puta dnevno po 15 minuta. Kada mi je krenulo mleko treći dan od porođaja, bila sam najsrećnija žena na svetu, nisam ga očekivala posle toliko stresa. Izmazala sam se na dva sata, noć i dan, bez spavanja i nosila moje mleko mom heroju. Sa četiri ml dohrane preko cevcice moj sin je nakon 4 sata pio 20 ml mog mleka. Nije bilo srećnije zene od mene, to je znacilo da sve funkcioniše kako treba i da će on iz inkubatora brzo kod mene u sobu. Uspeli smo dva meseca da se dojimo i mleka je nestalo ali taj osećaj da sam ga ja ojačala i da je napredovao od mog mleka bio je neprocenjiv....