Zapoceti pricu o dojenju je lako a ujedno tako bolno...nesto tako intimno,prisno,do kostiju ogoljeno...istina je da sam toliko zelela a nisam ispunila dat mi Boziji zadatak.Saznavsi da boluje zuticu prvih dana nakon rodjenja ucinilo je da mleko u mojim grudima oslabi do te mere da smo poceli da je dohranjujemo,jer...hej,dete je gladno. Odzvanjalo mi je u usima danima,potresena shvatila sam tezinu boli svake majke koja je u tom trenutku na svetu svoje prvorodjeno pribijala uz grudi... Svima uobicajeno,normalno',desava se' stanje, za mene je bio krah mog sveta.Ona ce uskoro dva meseca,i stanje nije nista bolje,ali ja sam ta koja svoju upornost pretvara u svaku kap mleka koju joj pruzi,jer verujem... da moje ne moze zameniti nikakva dohrana,ali se prilagodjavamo i rastemo ...