Kada me pitaju koje mi je nalepše iskustvo sa bebom od kada sam postala mama, odmah se setim dojenja, te bliskosti, uzajamne ljubavi. Nema ništa lepše od tih okica koje me gledaju pune ljubavi, nežnosti i poverenja dok pune svoj maleni stomačić. Zar ima nešto lepše? Ta malena ručica koja me mazi dok sam ponosna na sebe jer dajem hranu...život tom malenom, voljenom, najdragocenijem biću koje sam sebi podarila. U tim trenucima ne postoji ništa sem mame i bebe. Tada nam srce kuca u istom taktu. To je mnogo više od dojenja.