Bilo je to 2017. godine, kada sam prvi put postala mama jedne divne devojčice. Posle dva neuspeha i problema sa trombofilijom, uz inekcije fraksiparina i puno brige, moja Lena je došla na svet, i od tada mojoj sreći nema kraja! Pošto je rođena carskim rezom,zbog komplikacija, mleko je nadošlo kasnije, oko 3-ćeg dana u bolnici, a ja kao i svaka prvorotka nisam znala kako da izmlazam mleko. U svakom slučaju sam smatrala da će ona moći da izvuče koliko toliko, pa sam je od drugog dana stavljala da doji. Ali mi je samo napravila ranice. Petog dana boravka u bolnici smo izašle kući, ali ja sam osećala da podrhtavam. Došle smo kuci i kad sam izmerila temperaturu imala sam sta i videti. 39 stepena, i sve to od mleka koje je nadošlo a ja nisam znala izvući. Sestre u bolnici, kad god bih tražila pomoć, pričale su da nemam mleka. Ali ja sam bila ubeđena da imam i da ću imati!
Majka je osoba koja će u životu sve učiniti za svoju decu, pa je tako i moja bila uz mene i pomogla mi masažama i oblogama. Lena je sisala sedam punih meseci, i samo moje mleko je pila.
Majka je, na zemlji, zamena za anđele na nebu.
Za mesec dana očekujemo drugu bebu, i nadamo se da će biti mleka, ako ne više, onda toliko koliko je i za Lenu imalo.
Majčino mleko je za bebe dar od boga, i srećna sam što sam svojoj ćerkici to uspela da pružim.