Moja priča možda nije najlepša kakvu očekujete jer ja sam jedna od majki koja nije dojila svoju bebu ne zato što nije htela već nije imala mleka. Al najlepše od svega je što sam rodila živog i zdravog dečaka, moju ljubav moje sve na svetu. On je moja najlepša priča.
Pre 13 meseci došao je na svet moj život 4950grama i 54 dug carskim rezom. Trudnoća je tekla super al već pri kraju javile su se neke trudničke muke ...pritisak veći...itd ...gde se sve to stabilizovalo kroz neku nedelju nakon porođaja. Sečam se probudili su me nakon anestezije i doneli mi bebu da je vidim. Onako ležim u kevetu sa sve infuzijom i ostalim čudesima, ne mogu da mrdnem. Gledam ga, mazim i kreću suze radosnice i naboj emocija...Bože hvala, to su bile reči koje sam ponavljala. kad su nam skinuli infuzije. Nakon dan dva donosili su nam bebe na podoje, e tu kreće agonija, suze, nerviranje...ja sam jedna od onih majki koje nisu imale mleka ni nakon nekog vremena...nit sam imala bradavice da je mogao da vuče pa smo koristili silikonske. Mučio se, mučio i svaki podoj je bio gladan i ništa nije jeo kod mene na podoju jer nisam imala, i to malo što izvuče kad drmne glavom iscuri iz silikonske. grudi su mi bile mekane sve vreme, prosto nisam imala. Baš je bilo mučenje i za mene i za njega...došli smo kući, nastavila sam i dalje da forsiram dojenje time što ću da se izmuzam aventovom muzilicom. Ja sam svaki obrok imala po 20 ml i manje. Naravno uz to sam ja imala i dohranu koju sam mu dopunjala uz moje mleko. Grudi su i dalje bile mekane i dalje sam forsirala izmuzanje al moje mleko je stalo skroz kroz koji dan samo od sebe, tako da je prešao samo na dohranu. Žao mi je jako što nije dojio jer nema ništa lepše od toga, al prosto moj slučaj je takav. Hvala Bogu dohranu je super prihvatio i lepo napredovao od nje.