Još u šestom mesecu trudnoće primetila sam da mi je majica ili brushalter stalno blago vlažna dok nisam shvatila da je u pitanju mleko, što mi je potvrdio i ginekolog sa ohrabrujućim rečima da to nije tako često ali da je dobar znak za kasnije. Sve do porodjaja mleko je curkalo malo po malo a ja sam se radovala što će moja beba imati sve što joj je potrebno.
Porodjena sam carskim rezom, u sobi smo bile nas tri prvorotke porodjene carskim rezom istog dana jedna za drugom. Zajedno smo doživljavale svaka na svoj način svoja prva iskustva sa bebama, prve dodire, poglede, mirise i prvi podoj. Jedna cimerka je imala taman dovoljno u to vreme kolostruma za svoje dete, uživala je i naglas gugutala o osećaju dok je beba vukla. Moja beba je imala i više nego dovoljno, sa jedne dojke bila bi namirena za sledeća tri sata. ništa nije moglo da zameni milinu osećaja kada beba vuče u to vreme žuti nektar koji joj čuva zdravlje i blaženi izraz lica. Druga cimerka nažalost nikako nije mogla da pokrene kanale u svojim dojkama i samo se je trudila uz pomoć med.sestre da ih pokrene jer su joj bradavice bile uvučene i tugovala što njena beba neće jesti kolostrum. Toliku tugu sam osetila iznutra i ponudila sam joj svoju dojku koja je inače bila prepuna i ispraznila bih je sama izmlazavanjem. Sa radošću je prihvatila i beba je halapljivo i spremno sisala i posle spokojno spavala. Ta ispunjenost što je to malo biće dobilo šta mu je potrebno, kao i spokoj majke koja nije mogla sama da pruži u tom trenutku nešto što traje samo tih prvih dan, dva ali joj je dete bilo namireno je nemerljiva.
Nažalost u bolnici u unutrašnjosti naše priče ne gleda se sa odobravanjem da druga majka doji tudje dete, da li zbog situacije sa korona virusom ili je tako uobičajeno nismo saznale, tako da smo to uradile sa oprezom ali nezaustavljive da beba dobije šta joj treba. Kasnije se je mama opustila, silikonske bradavice su pomogle bebi i od sutradan njena beba je uvek bila sita.