Kažu da se život promeni kada postaneš majka. Pa,ja mislim da se život promeni mnogo ranije,promeni se onog trenutka kada poželiš da postaneš mama.
Od trenutka kada sam saznala da u meni raste jedan novi život, osetila sam povezanos sa svojom bebom. Ta povezanost je za mene zlatna nit. Nit koja povezuje mene i moju devojčicu. Nit koja je važnija od bilo čega na svetu. Jedinstvena. Neponovljiva. Najvažnija.
Kada rodite dete,želite za njega samo najbolje. Za mene, dojenje je nešto najbolje što mogu da pružim svojoj bebi. To nije samo zadovoljavanje fiziološke potrebe deteta. To je trenutak kada na svetu postojimo samo ona i ja. Kada ništa drugo nije toliko važno. To je naš poseban trenutak. Dojenjem znam koliko dobro činim svom detetu. U početku nije bilo lako. Ali,ja nisam odustajala. A nije ni ona. Kroz dojenje sam upoznala karakter svog deteta. Saznala sam o njoj puno toga. Da je uporna, da je jaka, da u meni vidi ceo svoj svet. I gde ćeš veće sreće kada znaš da si danas svom detetu učinila najbolje nešto što se može učiniti? Dojenje nije lako, ali čeličnom voljom sam uspela u tome. Na kraju krajeva, zahvaljujući dojenju naša zlatna nit je postala neraskidiva. Možda ja zbog toga u očima drugih nisam ništa posebno,ali za mene je to najposebnija stvar na svetu. Čini me srećnom saznanje da sam sa svojim detetom povezana na jedan način na koji niko osim mene ne može biti povezan. A na kraju krajeva,zar to i nije uloga majke?