|      
Želiš da odustaneš od takmičenja?
Pre nego što potvrdiš svoju odluku, upoznaj se sa detaljima.
Ukoliko potvrdiš odustajanje, na tvoj računar ćemo automatski ubaciti cookie, koji će nam omogućiti da te tokom takmičenja (19.04.-23.04.2019.) prilikom dolaska na portal prepoznamo i omogućimo ti neometano korišćenje portala, bez prikazivanja ikona Ringerajinog sponzora, odnosno kontrole uz desni rub ekrana.

Istovremeno, oduzećemo ti sve prikupljene bodove, čime se na žalost gubi pravo za osvajanje nagrade.

Da li još uvek želiš da odustaneš od takmičenja?
Ringeraja.rs koristi "kolačiće" u cilju pružanja boljeg korisničkog iskustva, praćenja posećenosti i prikaza oglasa. Postavke prihvatanja kolačića podesite u vašem internet pretraživaču.
Nastavkom korišćenja smatra se da se slažete sa korišćenjem kolačića u navedene svrhe. Za nastavak kliknite "U redu".   Saznajte više.

20 činjenica o vakcinama koje bi svi trebali da znaju

Uredništvo portala Ringeraja.rs, 5.5.2019
Vakcinacija je posebno aktuelna tema razgovora poslednjih godina. S jedne strane, vakcine su efikasan način zaštite od raznih bolesti. S druge strane, mnogi roditelji su zabrinuti zbog nuspojava i smatraju da su vakcine opasne.

image
/11


 

Da bi smo razjasnili malo više ovo pitanje, danas smo odabrali nekoliko važnih činjenica o vakcinama koje svaki odgovorni roditelj treba da zna. 
Hepatitis B je jedna od najčešćih zaraznih bolesti na svetu bez obzira što se prenosi samo kroz krv i seksualnim putem.
Zbog toga se deca u gotovo svim zemljama sveta vakcinišu protiv hepatitisa u prvim mesecima života. Vakcina protiv tuberkuloze je obavezna u Makedoniji, Srbiji, ali u zemljama poput Sjedinjenih Američkih Država, Velike Britanije i Nemačke to se ne primenjuje, jer u tim zemljama postoji vrlo malo pacijenata sa tuberkulozom. 
Pre nekoliko godina, naučnici su verovali da će velike boginje uskoro biti potpuno uništene, kao što je bio slučaj sa velikim ospicama - bolešću koja je odnela milion života pre nego što je iskorenjena vakcinama. Poslednjih godina, međutim, slučajevi ospica su se povećali jer se ljudi ređe vakcinišu. Problem je u tome što su uspice ekstremno zarazne, šire se veoma brzo i imogu dovesti do smrti.
Neke vakcine nisu obavezne i treba ih koristiti samo ako postoji epidemija ili rizične okolnosti. Takva vakcina, npr je jedna protiv encefalitisa. 
Treba ga dati nakon konsultacije sa lekarom koji uzima u obzir individualne karakteristike pacijenata. Ako putujete sa svojim detetom u inostranstvo, trebali biste razmotriti koje su dodatne vakcine potrebne. U zemlju u koju idete, rizik od drugih bolesti može biti veći. Naučnicu su pokazali da višekomponentne vakcine imaju manji stres na imuni sistem od jednokomponentnih vakcina. Svaka vakcina, kao i svaka infekcija, aktivira imuni sistem, ali što je imunološki sistem češće aktiviran, to je veći rizik od neželjenih efekata. Iako se broj preporučenih vakcina povećao, moderne vakcine sadrže manje patogena nego pre 40 godina. Zbog toga ih telo pacijenata lakše prihvata, a komplikacije su mnogo ređe.
Neki roditelji ne vakcinišu novorođenčad zato što žele da dovoljno ojačaju telo deteta. Neki čekaju da beba napuni godinu dana, druga dva, a drugi čekaju da njihova deca idu u školi. Ali ova strategija je veoma pogrešna. U stvari, rizik od neočekivanih reakcija na vakcine se povećava sa godinama. Pored toga, mala deca imaju slabiji imunološki sistem i moguća infekcija za njih je daleko opasnija. Svaka vakcina može izazvati bol, svrab ili oticanje na mestu gde se nalazi, kao i povećanje telesne temperature. Neke vakcine dovode do gubitka apetita i glavobolje. To su sasvim normalne reakcije koje nestaju nakon kratkog vremenskog perioda.
Svaki roditelj treba da zapamti da su koristi od imunizacije mnogo veće od privremene slabosti nakon primanja vakcine. Ozbiljne komplikacije se javljaju veoma retko. Na primer, neka deca mogu dobiti osip od vakcine protiv hepatitisa B, ali takva komplikacija se javlja jednom u 600 hiljada. 
Smatra se da majčino mleko štiti bebu od najopasnijih bolesti zahvaljujući imunoglobulinu koji sadrži. Pored toga, majčino mleko sadrži antitela protiv onih infekcija koje majka imala. To je tako, ali samo za prve mesece života deteta, onda se majčinski imunoglobulini izbacuju iz bebinog tela i počinje da proizvodi antitela. U ovom trenutku vakcine pomažu bebi da se zaštiti od mogućih bolesti i samo razvije odbranu protiv njih. 
Moderne vakcine su podeljene u dve glavne grupe - žive vakcine i mrtve (neaktivne) vakcine. Žive vakcine su efikasnije, ali da bi se postigao željeni rezultat, organizam obično mora da prođe blagi oblik infekcije. Žive vakcine izgrađuju imunitet protiv bolesti po prvi put. 
Mrtve vakcine sadrže delove DNK i druge fragmente bakterija i virusa koji "treniraju" telo da se bori protiv bolesti, ali jedna doza nije dovoljna da razvije trajni imunitet, pa stoga treba periodično primenjivati male doze. Nakon što dobijete prvu vakcinu, vaše telo razvija imunitet nekoliko meseci. Drugom vakcinom stvari se brže odvijaju i telo razvija imunitet nekoliko godina. DA bi se održao ovaj imunitet, važno je da se ponovo vakciniše. Odrasli bi takođe trebali biti vakcinisani za određene bolesti. Na primer, vakcina protiv tetanusa se regeneriše u starosti od 25 godina i nakon toga svakih 10 godina. 
Stručnjaci preporučuju da dete ne hranite potpuno novim nepoznatim namirnicama narednih 5 dana pre i nakon vakcine, jer to može dovesti do neočekivane alergijske reakcije. I najvažnije! Vakcine pomažu u postizanju tzv."Kolektivni imunitet". U zdravom društvu stopa bolesti se smanjuje, a vakcinisani ljudi štite one koji se ne mogu vakcinisati zbog starosti i drugih bolesti. Da bi se postigao kolektivni imunitet, više od 95% populacije treba da se vakciniše. Na primer, odrasli obolevaju i od tipičnih infekcija kao što je rubeola, ako je samo 80% dece vakcinisano. Ako vaše dete ima tešku reakciju na vakcinu i doktori preporučuju da se ne vakcinišu, ne bi trebalo da postanete antivirusni, jer ako su druga deca vakcinisana, to će smanjiti rizik za vaše dete. Istovremeno, ako nema problema da se vaše dete vakciniše, ali vi odbacujete vakcinaciju, stavljate dete i drugu decu u visoki rizik.
A kakav je odnos između vakcina i autizma? Sredinom devedeseth, gastroenterolog Andrej Vejkfild objavio je svoje istraživanje u čuvenom magazinu The Lancet, tvrdeći da je otkrio vezu između kombinovanih vakcina protiv ospica, ospica i rubeole i razvoja autizma. Pored toga, on je rekao da će vakcinisam deca verovatno imati problema sa stomakom. U to vreme, Vejkfild ima petent za vakcine protiv ospica, zaušaka i rubeole, koje nisu kombinovane. Stoga je jasno da su njegove studije uspešna manipulacija protiv kombinovane vakcine. Međutim, ljudi u Sjedinjenim Državama i Ujedinjenom Kraljevstvu su sve manje i manje vakcinisani. Naučnici počinju da traže istinu i preuzimaju istragu. Istraživanje koje je sprovedeno sa 500 dece objavljeno je 1999. godine.
Odnos između vakcine i autizma nije otkriven. Ali, da bi to bilo bezbednije, dve godine kasnije naučnici sprovode novu studiju, pvaj put sa 10.000 dece. U Danskoj je sprovedeno istraživanje 537.000 dece, a u Finskoj je sprovedeno istraživanje od 535.000 dece. Ne samo da niko nije uspeo da reprodukuje rezultate Vajkfilda, već oni ne mogu da nađu nikakvu vezu između vakcina i autizma. Kasnije, iz časopisa The Lancet, oni prekidaju Vajkfild istraživanje i smatraju da je to "pogrešno", a tada glavni urednik dr Ričard Horton tvrdi da su advokati koji su vodili postupak protiv nekih proizvođača vakcina platili Vajkfildu da objavi takvu studiju. Vajkfildu je 2010.godine je ukinuta licenca za istraživanje i rad u medicini, jer je njegova studija napravila ogromnu štetu po zdravlju dece. 

Da bi smo razjasnili malo više ovo pitanje, danas smo odabrali nekoliko važnih činjenica o vakcinama koje svaki odgovorni roditelj treba da zna. 


Hepatitis B je jedna od najčešćih zaraznih bolesti na svetu bez obzira što se prenosi samo kroz krv i seksualnim putem.

 

Zbog toga se deca u gotovo svim zemljama sveta vakcinišu protiv hepatitisa u prvim mesecima života. Vakcina protiv tuberkuloze je obavezna u Makedoniji, Srbiji, ali u zemljama poput Sjedinjenih Američkih Država, Velike Britanije i Nemačke to se ne primenjuje, jer u tim zemljama postoji vrlo malo pacijenata sa tuberkulozom. 

 

Pre nekoliko godina, naučnici su verovali da će velike boginje uskoro biti potpuno uništene, kao što je bio slučaj sa velikim ospicama - bolešću koja je odnela milion života pre nego što je iskorenjena vakcinama.

 

Poslednjih godina, međutim, slučajevi ospica su se povećali jer se ljudi ređe vakcinišu. Problem je u tome što su uspice ekstremno zarazne, šire se veoma brzo i imogu dovesti do smrti.

 

Neke vakcine nisu obavezne i treba ih koristiti samo ako postoji epidemija ili rizične okolnosti. Takva vakcina, npr je jedna protiv encefalitisa. Treba ga dati nakon konsultacije sa lekarom koji uzima u obzir individualne karakteristike pacijenata.

 

Ako putujete sa svojim detetom u inostranstvo, trebali biste razmotriti koje su dodatne vakcine potrebne. U zemlju u koju idete, rizik od drugih bolesti može biti veći. Naučnicu su pokazali da višekomponentne vakcine imaju manji stres na imuni sistem od jednokomponentnih vakcina.

 

Svaka vakcina, kao i svaka infekcija, aktivira imuni sistem, ali što je imunološki sistem češće aktiviran, to je veći rizik od neželjenih efekata. Iako se broj preporučenih vakcina povećao, moderne vakcine sadrže manje patogena nego pre 40 godina. Zbog toga ih telo pacijenata lakše prihvata, a komplikacije su mnogo ređe.

 

Neki roditelji ne vakcinišu novorođenčad zato što žele da dovoljno ojačaju telo deteta. Neki čekaju da beba napuni godinu dana, druga dva, a drugi čekaju da njihova deca idu u školi. Ali ova strategija je veoma pogrešna. U stvari, rizik od neočekivanih reakcija na vakcine se povećava sa godinama.

 

Pored toga, mala deca imaju slabiji imunološki sistem i moguća infekcija za njih je daleko opasnija. Svaka vakcina može izazvati bol, svrab ili oticanje na mestu gde se nalazi, kao i povećanje telesne temperature. Neke vakcine dovode do gubitka apetita i glavobolje. To su sasvim normalne reakcije koje nestaju nakon kratkog vremenskog perioda.

 

Svaki roditelj treba da zapamti da su koristi od imunizacije mnogo veće od privremene slabosti nakon primanja vakcine. Ozbiljne komplikacije se javljaju veoma retko. Na primer, neka deca mogu dobiti osip od vakcine protiv hepatitisa B, ali takva komplikacija se javlja jednom u 600 hiljada. 

 

Smatra se da majčino mleko štiti bebu od najopasnijih bolesti zahvaljujući imunoglobulinu koji sadrži. Pored toga, majčino mleko sadrži antitela protiv onih infekcija koje majka imala. To je tako, ali samo za prve mesece života deteta, onda se majčinski imunoglobulini izbacuju iz bebinog tela i počinje da proizvodi antitela.

 

U ovom trenutku vakcine pomažu bebi da se zaštiti od mogućih bolesti i samo razvije odbranu protiv njih. 

 

Moderne vakcine su podeljene u dve glavne grupe - žive vakcine i mrtve (neaktivne) vakcine. Žive vakcine su efikasnije, ali da bi se postigao željeni rezultat, organizam obično mora da prođe blagi oblik infekcije. Žive vakcine izgrađuju imunitet protiv bolesti po prvi put. Mrtve vakcine sadrže delove DNK i druge fragmente bakterija i virusa koji "treniraju" telo da se bori protiv bolesti, ali jedna doza nije dovoljna da razvije trajni imunitet, pa stoga treba periodično primenjivati male doze.

 

Nakon što dobijete prvu vakcinu, vaše telo razvija imunitet nekoliko meseci. Drugom vakcinom stvari se brže odvijaju i telo razvija imunitet nekoliko godina. DA bi se održao ovaj imunitet, važno je da se ponovo vakciniše. Odrasli bi takođe trebali biti vakcinisani za određene bolesti. Na primer, vakcina protiv tetanusa se regeneriše u starosti od 25 godina i nakon toga svakih 10 godina. 

 

Stručnjaci preporučuju da dete ne hranite potpuno novim nepoznatim namirnicama narednih 5 dana pre i nakon vakcine, jer to može dovesti do neočekivane alergijske reakcije. I najvažnije! Vakcine pomažu u postizanju tzv."Kolektivni imunitet".

 

U zdravom društvu stopa bolesti se smanjuje, a vakcinisani ljudi štite one koji se ne mogu vakcinisati zbog starosti i drugih bolesti. Da bi se postigao kolektivni imunitet, više od 95% populacije treba da se vakciniše. Na primer, odrasli obolevaju i od tipičnih infekcija kao što je rubeola, ako je samo 80% dece vakcinisano. Ako vaše dete ima tešku reakciju na vakcinu i doktori preporučuju da se ne vakcinišu, ne bi trebalo da postanete antivirusni, jer ako su druga deca vakcinisana, to će smanjiti rizik za vaše dete. Istovremeno, ako nema problema da se vaše dete vakciniše, ali vi odbacujete vakcinaciju, stavljate dete i drugu decu u visoki rizik.

 

A kakav je odnos između vakcina i autizma? Sredinom devedeseth, gastroenterolog Andrej Vejkfild objavio je svoje istraživanje u čuvenom magazinu The Lancet, tvrdeći da je otkrio vezu između kombinovanih vakcina protiv ospica, ospica i rubeole i razvoja autizma. Pored toga, on je rekao da će vakcinisam deca verovatno imati problema sa stomakom.

 

U to vreme, Vejkfild ima petent za vakcine protiv ospica, zaušaka i rubeole, koje nisu kombinovane. Stoga je jasno da su njegove studije uspešna manipulacija protiv kombinovane vakcine. Međutim, ljudi u Sjedinjenim Državama i Ujedinjenom Kraljevstvu su sve manje i manje vakcinisani.

 

Naučnici počinju da traže istinu i preuzimaju istragu. Istraživanje koje je sprovedeno sa 500 dece objavljeno je 1999. godine.Odnos između vakcine i autizma nije otkriven. Ali, da bi to bilo bezbednije, dve godine kasnije naučnici sprovode novu studiju, pvaj put sa 10.000 dece.

 

U Danskoj je sprovedeno istraživanje 537.000 dece, a u Finskoj je sprovedeno istraživanje od 535.000 dece. Ne samo da niko nije uspeo da reprodukuje rezultate Vajkfilda, već oni ne mogu da nađu nikakvu vezu između vakcina i autizma. Kasnije, iz časopisa The Lancet, oni prekidaju Vajkfild istraživanje i smatraju da je to "pogrešno", a tada glavni urednik dr Ričard Horton tvrdi da su advokati koji su vodili postupak protiv nekih proizvođača vakcina platili Vajkfildu da objavi takvu studiju. Vajkfildu je 2010.godine je ukinuta licenca za istraživanje i rad u medicini, jer je njegova studija napravila ogromnu štetu po zdravlju dece. 

 

Izvor: ringeraja.mk

Saveti nutricioniste - najbolje čorbe za z...
Supa ublažava prehladu, dokazali su naučnici. Neki njeni sastojci utiču na slabljenje simptoma upale gornjih disajnih pu...
4
Surutka: Čisti creva, leči upale
SURUTKA, koju su mnoge mlekare ranije smatrale otpadom, danas je u dijetoterapiji namirnica „broj jedan“. Preporučuju je...
3
Pitali smo doktora: Probiotik za decu
Ringeraja vam je dala priliku da pitate lekara sve što vas zanima u vezi varenja, stomačnih problema i probiotika kao re...
3
Epidemija boginja se otima kontroli
Opasne boginje uzimaju maha zato što veliki broj ljudi izbegava obaveznu vakcinaciju
3


Klikni “Like” i dodaj svoj komentar na članak:




Kuvar: Nerandza
Savrsen ukus

Anketa

neobicna imena :)
pisuljica

Koje vam se vise svidja:

Aurora (43%)

Srna (57%)


Ukupan broj glasova: 92

Hvala za glasove. Glasao/la si za sve aktuelne ankete. Izradi svoju anketu!

Oznake

Click Here